Welcome to Србија, где мурија убија,
где нема правде ни за лек и само Бог је судија.
Где све има своју цену, ал' нема ништа у поштењу,
уместо да се играју – клинци се „иглају“ у вену.
Где узори су лопови, дилери, певачице,
клинке не порасту, а већ су постале јебачице.
Док млечни још се климају, на мобилни се снимају,
ортацима из школе у WC-у како шипују.
После се питате зашто немамо децу,
а ја питам Бога да ли памти нашу адресу.
Цео живот на чекићу, слушам исту песму,
33 године кад се окренем, где су?
Неки кажу мени: Сачекај још мало па да крене,
промене су процес за које потребно је време,
иди кући пиши риме, не разумеш ти те теме,
пусти да нас воде, паметнији од тебе.
А ја им кажем: Издајници палите од мене,
слушајте добро сада ово саопштење,
оформили смо фракције, екипе су спремне,као „Бадер Мајнхоф“ има све да вас сјебем.
Спреман као „Хамас“ репетирам калаш,
к'о „Новембар“ ја те вребам док не постанеш мој талац.
Као Апис, „Црна рука“, за преврате сам зналац,
к'о Београдски синдикат држим чврсто правац.
Рефрен:
Ово је питање живота и смрти,
и ове реке крви пустили сте први.
Сатеран у ћошак ја немам избор други,
свестан сам да губим, али биће ваших жртви.
Ово је питање живота и смрти,
и ове реке крви пустили сте први.
Одговор је терор не би ли ме чули,
преживети нећу, али биће ваших жртви.
Све сте нам узели и част и достојанство,
па шта није јасно када сутра неко с' маском,
до зуба у оружју, неки очајник у градском,
да чује се гласно, дигне све у ваздух.
Газите по нама, газите и мртве,
не гледате назад, само паре да се врте.
Док угледни грађани секу кила гудре,
радници у судници секу себи прсте.
Некад је значило кад неко има школу,
сад хиљаде таквих виси на бироу,
гледају у шољу кад ће шљаку да забоду,
док ви гледате у понуде да забодете бољу.
Распродајете државу, шибицарите лову,
пуштате стоку да једни друге кољу,
не прљате руке, то није за господу,
убијате Србију без отиска на пиштољу.
Док ви окрећете главу од муке и беде,
држите медије који могу све да среде,
народ штрајкује глађу, јер нема шта да једе,
пре ће умрети гласно, него тихо да избледе.
Од метроа у Токију, до воза у Бомбају,
по сваку цену да за нашу борбу знају,
живот је јефтин када избор ти не дају,
зато наплатићемо кожу да поруке трају!
Рефрен
Опет је засрала банда, ви и ваша страховлада,
опет је знак Синдиката на небу изнад града.
Столица на врата, заглављена квака,
преко уста трака, да те питам нешто сада:
Је л' ово напредак врсте, ново дељење правде,
једни губе, други грабе, јачи једу слабе?
Гледам барабе ове наше како играју на карте,
тероризам, вирус, криза, плаше да заташкају срање.
У фацу нам се смеју, ложе к'о дилеју.
Решење или грешка? Немам више ни дилему.
Јутрос изљубио сам жену, у школу одвео сам децу,
да живе у бољем систему, ја ћу да умрем за идеју.
Од малих ногу сам у ћошку, од зида даље не могу,
у животу к'о у рову, на улицу изнео сам борбу.
У скупштинском холу држим зољу и бомбу,
одајте последњу пошту дискретном хероју.
Зној капље по папиру, последњу пишем жељу,
Остајте ми здрави, верни нашем хтењу.
И кад умрем за истину, испуните моју вољу,
пољубите за мене неку Србију бољу!
Рефрен Welcome to Serbia, where the cops kill,
where there is no justice for the cure and only God is the judge.
Where everything has its price, but there is nothing in honesty,
instead of playing - the kids "needle" into a vein.
Where role models are thieves, dealers, singers,
the dicks do not grow, and they have already become fuckers.
While dairy is still nodding, cell phones are being recorded,
dudes from school in the toilet spouting.
Then you wonder why we don't have children,
and I ask God if he remembers our address.
All my life on the hammer, I've been listening to the same song,
33 years old when I turn, where are they?
Some people say to me: Wait a minute,
change is a process that takes time,
go home write rhymes, you don't understand these topics,
let them guide us, smarter than you.
And I tell them: Traitors burn from me,
listen to this announcement right now,
We have formed factions, teams are ready, as the Bader Mainhof has everything to fuck you.
Ready as Hamas, I repeat the kalash,
like "November" I lurk you until you become my hostage.
Like Apis, Black Hand, I'm a connoisseur of upheavals,
I am firmly in the direction of the Belgrade Trade Union.
Chorus:
This is a matter of life and death,
and you have released these rivers of blood first.
I got no other choice,
I am aware that I am losing, but there will be your victims.
This is a matter of life and death,
and you have released these rivers of blood first.
The answer is terror to hear me,
I will not survive, but there will be your victims.
You have taken all of us honor and dignity,
so what is unclear when someone with a mask tomorrow,
to the teeth in arms, some desperate in the city,
to hear it out loud, blow everything up.
You tread on us, tread on the dead,
you don't look back, just the money to spin.
While distinguished citizens cut a pound of mud,
courtroom workers cut their toes.
It used to mean when someone had a school,
now thousands of them hang in the bureau,
they look at the cup when they are going to stab the slag,
while you are looking at deals to score better.
You are selling out the country, you are out hunting,
you let livestock slaughter each other,
you don't get your hands dirty, it's not for gentlemen,
you kill Serbia without a gun.
As you turn your head from anguish and misery,
keep the media that can handle everything,
people are on hunger strike because there is nothing to eat,
they would rather die out loud than quietly fade away.
From the Tokyo metro to the Bombay train,
at all costs to know about our struggle,
life is cheap when they don't give you a choice,
that's why we'll charge the skin for messages to last!
chorus
Again the gang, you and your coward, shit,
again the sign of the Union is in the sky above the city.
Door chair, jammed handle,
over the mouth of the tapes, let me ask you something now:
Is this the progress of the species, the new sharing of justice,
some lose, others grab, stronger eat weak?
I watch these bastards play our cards,
terrorism, virus, crisis, scare to cover up the shit.
The faces are laughing in our faces, the lodges are like breathing.
A solution or a mistake? I don't even have a dilemma anymore.
I kissed my wife this morning, I took my kids to school,
to live in a better system, I will die for the idea.
I've been in a corner since I was a kid, I can't go from the wall,
in life as in a trench, I brought a fight to the street.
In the assembly hall, I keep a jelly and a bomb,
pay your last respects to the discreet hero.
Sweat drips on paper, the last I write is a wish,
Stay healthy, true to our will.
And when I die for the truth, fulfill my will,
kiss me a better Serbia!
chorus Смотрите также: | |
