Рефрен:
Да ли се сећаш како било нам је пре,
после свега шта сад остало је, мој Београде?
Да ли се сећаш како било нам је пре,
после свега шта сад остало је, мој Београде?
Сећам се, давно, још у „Златном бокалу“,
први пут сам видео микрофон, стајао је на асталу.
У хладу старог кестена, где је моја драга нестала,
ја урез'о сам име, бацио прве риме.
Ја сам одрастао на песмама градских боема,
и причама аласа којих данас више нема.
Калио се с' најбољима, по задимљеним биртијама,
удварао се дамама, коцкао са лихварима.
Некад кући срећан, некад све изгубио,
некад жену љубио, некад калдрму грлио.
И нисам себи судио, где год би се пробудио,
бол је био исти, с' њим сам се удружио.
Зато сећања сам скупљао, к'о ожиљке,
да подсете, да није увек било само хладно и сиво.
Да крв црвена к'о вино бојила је ноћи,
кроз одразе у чаши, то су биле твоје очи.
А ја сам морао да одем, фијакер ме је чекао,
Београде збогом, многе ти ствари нисам рекао.
Рефрен
Заборави ме драга, заборави да те волим,
настави да живиш, можда више не постојим.
Грлим сећања у мраку, док их луча свеће боји,
да не мислим на крике што чују се низ ходник.
Док борим се са ранама, сањам да,
опијам се вином, ракијом и тамбурама,
старом виолином и поцепаним гласовима,
тужном песмом Цигана, димом и поломљеним чашама.
Да с' боемима мојим се надвикујем за столом,
гађам песмама, рецитујем, отимам за слово.
Због само једног стиха мој живот сад је готов,
пустиња у срцу, док кроз прозор гледам Оток.
Сањам да миришем твој парфем док се прибијаш уз мене,
сузе ми потеку као кише у јесен.
Еј, не свани пуста зоро, пусти ме да чезнем,
никад не свани док у мени има песме!
А ја сам морао да одем, јер некоме сам сметао,
Београде збогом, ово ти још нисам рекао.
Рефрен
Данас ране више боле него зуце иза школе,
него звуци оне строфе кад сам морао да одем.
А сад сам опет овде, ал' све нам се изгубило,
посекли су кестен где сам некад тебе љубио.
Не миришу липе, нема старе виолине,
нема Циганина седог да за моју тугу брине.
Мој Београде, изгубио сам корене,
џабе носим ордење кад нико ме не познаје.
Па звезду Црног Ђорђа дадох сад за бокал грожђа,
шта ће мени она, кад ја немам било кога.
Само неспокој и бол, моји најбољи другови,
у кафани ломим чаше, док ми душа на искрвари.
Балада дисидента – једна тужна српска песма,
неким будућим кафанама, за боља времена.
Нека застане у грлу кад је неко други пева.
Све је исто у мом крају, само мене више нема,
јер ја сам морао да одем, такав ником нисам требао,
Београде збогом, памти добро шта сам рекао.
Рефрен Refrain:
Yes Does kako se seћash beat us јe pre,
After svego shta garden remained јe, moј Beograd?
Yes Does kako se seћash beat us јe pre,
After svego shta garden remained јe, moј Beograd?
Seћam behold, long ago, in јosh "Golden glass"
prvi put himself video microphone staјao јe at Astal.
In hlad starog Kesten, where јe moјa dredge Nestan,
јa urez'o himself IME, batsio prve Rome.
Јa himself odrastao on pesmama Gradskij fight,
and prichama Alas koјih Danas Viseu lot.
Kallio to behold 'naјboљima at zadimљenim birtiјama,
udvarao Behold ladies kotskao sa lihvarima.
Nekad kuћi sreћan, nekad izgubio CBE,
nekad wife љubio, nekad kaldrmu grlio.
And nisam sebi sudio where bi se awaken year,
bol јe bio Isti with 'њim himself se do a service.
But he seћaњa skupљao, k'o ozhiљke,
Yes subnet, but niјe Uvek beat itself coldly and Civaux.
Yes EOC Crvena k'o wine boјila јe noћi,
Croze odraze in a bowl, then su bile tvoјe eyes.
And he јa Mora yes Modem, fiјaker IU јe check,
Beograd zbogom, many ti nisam stvari River.
Refrain
Zaboravi IU dredge zaboravi yes those volim,
Train zhivish yes, mozhda not postoјim Viseu.
Grlim seћaњa in darkness, dock their beam sveћe boјi,
Let not the cries mislim INTO chuјu se bottom hodnik.
Doc Borima se sa wounds saњam yes
opiјam se wine rakiјom and tamburama,
old Violina and potsepanim glasovima,
tuzhnom pesmom Tsigana, polomљenim: Format and bowls.
Yes, with 'boemima moјim se nadvikuјem the table,
gaђam pesmama, retsituјem, otimam per word.
Zbog itself јednog verse moј stomach garden јe ready
pustiњa have srtsu docking Croze Prozor gledam Otok.
Saњam yes Mirish tvoј Parfait dock lo pribiјash ties mene,
Suze of cocoa will run from Kish јesen.
Reading the reference cards without Swanee empty Zoro, let ME yes Chesney,
Nicado not Swanee Dock to time in Lima pesme!
And he јa Mora yes Modem, јer a certain Smetana himself,
Beograd zbogom, ovo nisam ti јosh River.
Refrain
Danas wound Viseu Bole him zutse Iza school
He zvutsi ONET stanza cad he Mora yes Modem.
And the garden itself Opet ovde, Al 'se sve us izgubilo,
flogged sous Kesten where he nekad you љubio.
Not Mirish linden, a lot of old Violina,
dumb Tsiganina sedog yes for moјu Tugu Breen.
Moј Beograd, izgubio very root,
џabe wear ordeњe cad Nico IU not poznaјe.
Pa star Tsrnog Ђorђa dadoh garden behind the glass grozhђa,
shta ћe to time she cad јa Nemam beat Koga.
Needless nespokoј and ball, moјi naјboљi Drugova,
Kafanov is broken in a bowl, on the dock of the soul iskrvari.
Balad disidentov - јedna tuzhna Srpska pesma,
some buduћim kafanama for boљa times.
Neka stun at grlu cad јe such other PEVA.
Swe јe Isto from IOM kraјu itself mene Viseu dumb,
јer јa own morality Modem yes, such a nickname nisam trebao,
Beograd zbogom, pamti good shta the river itself.
Refrain Смотрите также: | |
