У својој заблуди, сам...
Таштине се бојим,
гладне и жедне крви,
у црној жучи стојим.
Клетве се не бојим.
Док постојим
ласке не бројим.
Њих одагнам
јер знам колико знам.
( А, колико знам?)
Толико руку вуку себи...
Ја не могу да им се дам.
Гласови зову ме
а ја желим Теби.
Одраз у води лик препознаје.
За њега се и моли.
За мрачне, неправилне пећине
због којих душа боли.
Још увек стојим
на путу којим
могу да волим.
(Желим да волим!)
И волим!
Док страсти урлају у мени
и траже себе да им дам,
зли дуси шапућу у сени...
А ја (само) желим Теби!
In his delusion, I ...
Vanity, I fear
hungry and thirsty for blood,
black bile stand.
Curses are not afraid.
While I exist
whiskers do not count.
They cast away
because I know that I know.
(And how do I know?)
So many hands pulling myself ...
I can not give them.
Voices call me
and I want You.
Reflection in water character identified.
For him and prays.
For the dark, irregular cave
why the soul hurts.
I'm still standing
the way which
can not love.
(I want to love you!)
I love you!
While passions screaming inside me
i look for yourself to give them,
evil spirits whispering in the shadows ...
I (just) want to you!
