Jos jedan tužan dan
i sve podseća na san
nek probudi me neko
ovo stvarno boli
al nema nikoga
osim hladnog odjeka
i čudnog mirisa
u mojoj sobi
i niko nije kriv
da li kriv sam što sam živ
voleo bih samo da smo jednaki pred bogom
u ljubav verujem
možda i preterujem
možda trebalo je ranije da popričam sa tobom
da zajurim i strah
kako uplašiti mrak
moje oružje su olovke izlomljenog srca
a prevariću sve
kad stavim cvikere
u grudima mi bomba sporije kuca
oči ko u psa
to sam kao novi ja
tužan bezvezan i veran svojim zeljama
ali ne dodiruj dno
pazi biće prekasno
ako čekanje me pretvori u nekog drugog