У Гостима из прошлости - сликар Анри Тулуз Лотрек.
Француски сликар, Анри де Тулуз Лотрек, налази се у Дому за опоравак доктора Селамења. Година је 1899.
"Дом за опоравак доктора Селамења! Наравно, наравно, да је за опоравак, али за опоравак аристократског мозга. То су изоставили. Како би иначе моја цењена мати, грофица Адела де Тулуз Лотрек, рекла на соареу код мадам Серт да јој је син заправо у лудници!?
А ја нисам луд. Знам да нисам. Ја сам само много пио... Зашто? Па, тако је лакше..... све је лакше, боље, лепше и шармантније. Ко је богаљ? Ја!? Откуд? Хоћете да заиграм? Шта, ниједна дроља неће да седне за мој сто у кафани? Ни да ми шапне на уво колико франака вреди. Па шта! Зато фине даме хоће. Лака размена мисли о сликарству, времену, Драјфусу и Сари Бернар. Може и више од тога - историја лозе Лотрекових, географско порекло њихових имања, шетње по околним замковима и .... "Госпођице Дениз, хоћете ли да се удате за мене?" О, ту грешку направио сам само једном.
Знање, богатство духа, новац, манири, сликарство.... ништа од тога, а ни све заједно није могло да претегне на ваги која се клацкала између наказности мога тела и лепоте мога духа. Пиће ми је помогло и да први пут одем у јавну кућу. Једино блудницама није било важно како изгледам. Као што сам ја после неког времена престао да примећујем да ли је нека разголићена до паса или је само у чарапама или корсету, тако ни оне нису примећивале моје предебеле усне, ни наочаре са дебелим стаклима, ни кратке здепасте ноге. Оне су полазиле од себе - и њих има свакаквих, па опет свака нађе муштерију. А моја једина стална муштерија био је коњак... или апсинт..."
Аутор и уредник: Мирјана Блажић Микић In Guests from the Past - painter Henri Toulouse Lautrec.
The French painter, Henri de Toulouse Lautrec, is in the Dr. Selamenie Recovery Home. The year is 1899.
"Dr. Selamen's recovery home! Of course, of course, it is for recovery, but for the recovery of the aristocratic brain. They left that out. How else would my esteemed mother, Countess Adela de Toulouse Lautrec, say at Madame Sert's soiree that her son was actually in a madhouse !?
And I'm not crazy. I know I didn't. I just drank a lot ... Why? Well, it's easier that way ..... everything is easier, better, more beautiful and more charming. Who is a cripple? Yes !? How come? Do you want me to play? What, no slut wants to sit at my table in a bar? Not even to whisper in my ear how much the franc is worth. So what! That's why fine ladies will. An easy exchange of thoughts on painting, time, Dreyfus and Sarah Bernard. Maybe more than that - the history of the Lautrec lineage, the geographical origin of their estates, walks around the surrounding castles and .... "Miss Denise, will you marry me?" Oh, I only made that mistake once.
Knowledge, wealth of spirit, money, manners, painting ... none of that, and all together, could weigh on the scales that swayed between the monstrosity of my body and the beauty of my spirit. The drink also helped me go to the brothel for the first time. Only prostitutes didn't care what I looked like. Just as after a while I stopped noticing whether one was naked to the waist or just in socks or a corset, so they did not notice my overly thick lips, glasses with thick lenses, or short stocky legs. They started from themselves - and there are all kinds of them, so again everyone finds a customer. And my only regular customer was cognac ... or absinthe ... "
Author and editor: Mirjana Blažić Mikić | |
