Hteo bih da budem pesma,
pesma na tvojim usnama,
vojnik u tvome ratu, – covek od kamena.
Hteo bih da budem reka,
izvor u tvojim ocima,
cuvar zvezda u tvojim besanim nocima.
Nek traje, dok traje,
A posle nek’ zvona zvone tuznima.
Pokloni svoje zelje
mesecu mladom zadnji put
i vrati prah prahu, pepeo pepelu.
A kad noc sklopi krila i magle padnu srebrne,
nacices put do druge obale.
Nek traje, dok traje,
A posle nek’ zvona zvone tuznima.
Kerber – Hteo bih.. (P. Yakovlev)