Ja san čačin grdelin
Peto dite, prvi sin
U čelo me je jubija
Bilin vinom me je krstija
Kad me s dlana pustija
Visoko san poletija
U daleki i tuđi svit
Naša ženu lipu ko cvit
More, more duboko, dabogda presušilo
Ja san ga priletija, skoro me ugušilo
I svaki put kad val me trisne
Moje srce za njon vrisne
Ka i grana masline kad je bura ošine
Ja još čujen one riči čačine
Sine moj, reče on
Nije život prista s njon
Ti nemaš puno vrimena
Uzmi ženu s našeg kamena
U proliće san prosija, u lito se oženija
Do zime san uvenija
Nisan je nimalo volija
More, more duboko
Rodila je sina dva
Ka dva lipa sokola
I radija san kao crv
Ka za svoju dicu, svoju krv
Pantin njenu zadnju rič
Bog me zove, moran ić
I suze tri je pustila
Za tri tica šta je jubila