Ето, ето, прође лето,
стиже рана јесен.
Момци млади, мени драги
нуде златан прстен.
А ја цура мала,
још бих цвеће брала.
Нећу да ми прстен ставе,
нека ме оставе.
Причекајте тог пролећа,
нека зима прође.
Код кога је љубав јака,
опет ће да дође.
А ја цура мала,
још бих цвеће брала.
Нећу да ми прстен ставе,
нека ме оставе.
Причекајте тог пролећа,
нека зима прође.
Код кога је љубав јака,
опет ће да дође.
Од јесени до јесени,
Вараћу вас ја.
Ал' кад' дође право време
удаћу се ја.
А ја цура мала,
још бих цвеће брала.
Нећу да ми прстен ставе,
нека ме оставе.
Причекајте тог пролећа,
нека зима прође.
Код кога је љубав јака,
опет ће да дође.