Постоје два пута, Ума и тјелеса, То је борба земље, И поднебесја. Људи и демони, Једни друге виде, Свако својој вјери, У загрљај иде.
Од једног живота, Двије смрти живе, А само ће једни, Вијенце да приме. Тамо гдје је воља, Јачег побједила, Леже људске руке, И крвава крила.
Реф: Знаш, када маршираш, Ка мом врху, ка мом дну, Можеш да ме убијеш, Али ја ћу бити ту.
Тако ће и мени, Засјенити тијело, Сјеном својим смрт, Да је не бих гледао. Само да ми звона, Душу не пробуде, Само да не умрем, Гледајући небо.
Ако свјетлост душе, Поспем јој у очи, И помисао моја, Буде како треба. Погледај у сунце, Што с истока бије, Видјећеш и мене, Како комад неба.
Реф: Знаш, када маршираш, Ка мом врху, ка мом дну, Можеш да ме убијеш, Али ја ћу бити ту. Есть два раза, Разум и тело, Это борьба земли, И в полдень. Люди и демоны, Друг друга см, Все для вашей веры, В объятии идет.
С одной жизни, Две смерти живет, И только одна воля, Венки получить. Где воля, Wirned сложнее, Ложь человеческих рук, И кровавые крылья.
Ref: Вы знаете, когда вы марш, К моему началу, к моему внизу, Вы можете убить меня, Но я буду там.
Так что я буду, Shade тело, Тень его смерти, Если бы я не смотреть на нее. Просто позвонить мне, Они не просыпаются, Просто, чтобы не умереть, Глядя на небо.
Если свет души, Я получаю в ее глазах, И моя мысль, Быть правым. Посмотрите на солнце, Что с востока оно, Ты меня увидишь, Как кусок неба.
Ref: Вы знаете, когда вы марш, К моему началу, к моему внизу, Вы можете убить меня, Но я буду там. Смотрите также: | |