Мук је, бол и патње дело духа злог, и крв што се лије, крв је брата мог, јер ви сте наши, кости наше кост, и крв наше крви што нам даде Бог.
Сва Босна, Срем, Херцеговина сва, и српски југ и север нам је друг. Свуд' бол и јецај, сузе брата мог, и сестрице болне што нам даде Бог.
Већ тутњи корак, долазимо ми, у срећној земљи бићемо тад’ сви, с вером у Бога, а за Краља свог, у дивној слободи што ће дати Бог.
Мук, боль и страдают от работы духа зла, И кровь быть милой, моя кровь - мой брат, потому что вы наши, кости нашей кости, И кровь нашей крови, чтобы дать нам Бога.
Все Босния, Срем, Герцеговина все, И сербский юг и север - наш друг. Везде боли и рыдания, слезы моего брата, И сестры боли, для нас, Бог.
Уже шаг на город, мы идем, В счастливой стране мы будем тогда »все, с верой в Бога, а для короля его, в прекрасной свободе, которая даст Бога.