Od Banata prema Sremu nisko oblaci
noć se spustila, pa se ne vidi.
Samo moje misli po ravnici putuju
ja ih pošaljem al' se vraćaju.
A ti, a ti se nećeš vratiti.
To je bilo davno, pa se niko ne seća
rode nestale jednog proleća.
Vratiće se kažu ljudi ove godine,
ove godine il' dogodine.
A ti, a ti se nećeš vratiti
Ravno, nigde brda sve je ravno, ravno mi je sve
Jer u tvome srcu već odavno drugi stanuje
Ej, kad bi znala ti koliko trebaš mi
Hajde noći tiho tiše sitni tonovi
da se nikome to ne ponovi.
Bruje žice, srce trne, grom te pogodi
to se dogodi il' ne dogodi.
A ti, na belom perju zaspi mi.