Кад jе Лазар пошо на Косово,
југовиће са собом је пово
и десетог старог Југ Богдана,
то је било Видовога дана.
Царица их све погледом прати
сваком жели да се дому врати
руку љуби честитому књазу,
тужан осмех на њеном образу.
Цар је теши немој туговати
с Косова ћу теби вести слати,
збогом остај полазимо сада
у Господа сва је моја нада.
Све војводе чекају на доле
припремили коње и соколе
па одоше на Косово равно,
да браниду име своје славно.
Косово је јунак преплавио
а цар Лазар Богу се молио
па се Господ цар Лазару јави,
хајде царе Господа прослави.
Ја сам теби земно царство Дао
ал ако ме будеш послушао
ја ћу теби вечни живот дати,
у Рају ћеш царе уживати.
Сви јунаци који у бој иду
треба царе да се причестиду
да с причесте из светог путира,
јер на земљи нема више мира.
За крст часни треба да се гинее
разуми ме царе хришћанине.
Цар са војском на колена клече
опрости ми Боже свако рече.
Крсног знака свак на себе стави
причешће се тог дана обави
праштају се нек ти буде просто,
ако будеш у животу осто.
Погледај ми ти децу нејаку
па и моју остарелу мајку,
бој се бије јунаци падају,
у крви се јуначкој купају.
Ту би Срби победу однели
ал цар Лазар земаљско не жели,
већ небеско где је земља нова
паде Лазар сред поља Косова.
Из боја се нико не поврати
не хтедоше мајке нарицати
већ подижу соколиће младе
још и данас Срби тако раде.
Как явствует из самого названия, это песня о героическом и одновременно трагическом для сербского народа событии – битве на Косовом поле. Царя Лазаря провожает на войну супруга. В утешение скорбящей царице он говорит, что в Боге – вся его надежда. Однако бой на Косовом поле стал последним для него и всей его дружины. В песне вспоминается древнее предание: накануне битвы Сам Господь явился святому царю и предложил ему выбрать между победой и поражением, между жизнью и смертью. В этом выборе решалась вечная участь не только царя Лазаря, но и всего сербского народа. Что предназначено ему: земное благополучие или Небесное Царство? Царь выбирает для себя и своего народа временную скорбь ради вечного блаженства в Царстве Небесном. Зная, что их ждет, все воины перед боем причащаются Святых Христовых Таин и прощаются друг с другом… Заканчивается песня словами о том, что победа была бы за сербами, если бы царь Лазарь предпочел земное отечество Небесному. «Но пал царь Лазарь посреди Косова поля, и никто не вернулся из того боя. И не хотели плакать женщины о погибших, а стали скорее поднимать на ноги своих сыновей – молодых соколов, будущих воинов». When Lazarus went to Kosovo,
jugoviće is with him povo
and the tenth old South Bogdan,
it was Vid's day.
The Empress follows them all with her eyes
everyone wants to come home
he kisses the hand of the honorable prince,
a sad smile on her cheek.
The emperor comforts her, do not grieve
I will send you news from Kosovo,
goodbye stay we are leaving now
in the Lord is all my hope.
All the dukes are waiting downstairs
prepared horses and falcons
so they went straight to Kosovo,
to defend their glorious name.
Kosovo was overrun by a hero
and King Lazarus prayed to God
and the LORD the king appeared unto Lazarus;
let the kings glorify the Lord.
I have given you the earthly kingdom
but if you listen to me
I will give you eternal life,
in Paradise you will enjoy kings.
All the heroes who go into battle
kings should take communion
to take communion from the holy chalice,
for there is no more peace on earth.
For the cross of honor, one should perish
understand me, Christian kings.
The king kneels with the army
God forgive me everyone said.
Everyone puts the sign of the cross on themselves
communion is performed that day
forgive each other, keep it simple,
if you stay alive.
Look at my weak children
even my elderly mother,
fight beats heroes fall,
they bathe in the blood of a hero.
That is where the Serbs would win
but King Lazarus does not want the earth,
but heavenly where the earth is new
Lazarus fell in the midst of the fields of Kosovo.
No one recovered from the fight
they did not want their mothers to cry
they are already raising young falcons
even today, Serbs do so.
As the name suggests, this is a song about a heroic and at the same time tragic event for the Serbian people - the battle on the field of Kosovo. King Lazarus is accompanied to the war by his wife. To the consolation of the grieving queen, he says that in God is all his hope. However, the battle on the field of Kosovo was the last for him and his entire family. The song recalls an ancient legend: on the eve of the battle, the Lord Himself appeared to the holy king and asked him to choose between victory and defeat, between life and death. The eternal participation of not only Tsar Lazar, but also of the entire Serbian people was decided in this election. What is destined for him: earthly prosperity or the Kingdom of Heaven? The King chooses for himself and his people temporary sorrow for the sake of eternal bliss in the Kingdom of Heaven. Knowing what awaits them, all the warriors partake of the Holy Mysteries of Christ before the battle and say goodbye to each other… The song ends with the words that victory would be for the Serbs if King Lazarus preferred the earthly homeland to Heaven. "But King Lazarus fell in the middle of the field of Kosovo, and no one returned from that battle. And the women did not want to cry about the dead, but rather began to raise their sons - young falcons, future warriors. " Смотрите также: | |
