Кад ујутру јутро освануло
И градска се отворише врата,
Тад ишета царица Милица,
Она стаде граду код капије:
Ал' ето ти војске на алаје,
Све коњици под бојним копљима,
Пред њима је Бошко Југовићу
Н алату, вас у чистом злату,
Крсташ га је барјак поклопио,
Побратиме, до коња алата:
На барјаку од злата јабука,
Из јабуке од злата крстови,
Од крстова златне ките висе,
Те куцају Бошка по плећима;
Примаче се царица Милица,
Па ухвати за узду алата,
Руке склопи брату око врата,
Па му поче тихо говорити:
"О мој брате, Бошко Југовићу,
Цар је тебе мене поклонио
Да не идеш на бој на Косово,
и тебе је благосов казао
Да даш барјак коме тебе драго,
Да останеш са мном у Крушевцу,
Да имадем брата од заклетве."
Ал' говори Бошко Југовићу:
"Иди,сестро, на бијелу кулу;
А ја ти се не бих повратио,
Ни из руке крсташ барјак дао,
Да ми царе поклони Крушевац;
Да ми рече дружина остала:
- "Гле страшивца Бошка Југовића!
Он не смједе поћи у Косово
За крст часни крвцу прољевати
И за своју вјеру умријети!" When morning dawned the morning
I opened the city gates,
Then saunter Empress Milica,
She stood at the gate of the castle:
But there you army to bark,
All cavalry under the battle with spears,
Ahead Bosko Jugovic
N tool, you in pure gold,
Cruiser was a banner hung,
Bro ', the horse tools:
On the flag of the Golden Apple,
From apples of gold crosses,
From crosses of gold kite vise,
These Bosko knocking on the back;
Drew the Empress Milica,
So grab the reins of tools,
Hands closed his brother around the neck,
So he began to speak softly:
"O my brother, Bosko Jugovic,
Car is you gave me
Do not go to fight in Kosovo,
and you consecrate the said
To give the banner to whom you pleased,
To stay with me in Krusevac,
Imad brother of the oath. "
But talk Bosko Jugovic:
"Go, sister to the white tower;
And I you can not regain,
It is not out of hand cruiser flag dao,
Do we care gifts Krusevac;
If I said the family remained:
- "Look strašivca Bosko Jugovic!
He does not go to Kosovo smjede
For Holy Cross to shed
I die for my faith! " Смотрите также: | |
