Ребетика је настала као музика сиромашног грчког становништва које је крајем 19. века живело у великим турским градовима-лукама.
За разлику од растуће европеизације музике која је негована у буржоаским круговима, ови људи са маргина друштва су грчке стихове певали на турске мелодије јер су, како је Микис Теодоракис једном приметио, њихови танани меандри боље приањали уз горчину живота. Штавише, и инструментални састав који је пратио певаче, по правилу су чинили управо они инструменти који су се могли наћи и у кафе-аман: виолина, цитра сандури, уд.
У данашњем Путу свиле осветлићемо ране дане ребетике, уз архивске снимке Маркоса Вамвакариса, Розе Ешкенази, Рите Абаци, Марике Папагике, Статоса Пајумициса, Стелиоса Kиромиса, Стеле Хаскил.
Аутор емисије је Ивана Комадина
Rebetika music is created as a poor Greek population in the late 19th century lived in big Turkish cities-ports.
In contrast to the growing Europeanisation of music that was nurtured in bourgeois circles, these people from the margins of society are the Greek verses sung to the Turkish melodies because, as he once remarked Mikis Theodorakis, their tiny meanders better adhere to the bitterness of life. Moreover, the instrumental group that accompanied the singers, as a rule, have done precisely those instruments that could be found in both the cafe aman: violin, zither Sandur, ud.
In today's Silk Road to shed light on the early days rebetika, with archival footage Markos Vamvakaris, Roza Eskenazi, Rita Abaci, Marike Papagika, Statos Pajumicisa, Kiromisa Stelios, Stella Haskil.
Author emissions Ivana Komadina
