• А
  • Б
  • В
  • Г
  • Д
  • Е
  • Ж
  • З
  • И
  • К
  • Л
  • М
  • Н
  • О
  • П
  • Р
  • С
  • Т
  • У
  • Ф
  • Х
  • Ц
  • Ч
  • Ш
  • Э
  • Ю
  • Я
  • A
  • B
  • C
  • D
  • E
  • F
  • G
  • H
  • I
  • J
  • K
  • L
  • M
  • N
  • O
  • P
  • Q
  • R
  • S
  • T
  • U
  • V
  • W
  • X
  • Y
  • Z
  • #
  • Текст песни 23 ФЕВРАЛЯ - Депортация вайнахов

    Исполнитель: 23 ФЕВРАЛЯ
    Название песни: Депортация вайнахов
    Дата добавления: 21.03.2021 | 02:16:07
    Просмотров: 1
    0 чел. считают текст песни верным
    0 чел. считают текст песни неверным
    На этой странице находится текст песни 23 ФЕВРАЛЯ - Депортация вайнахов, а также перевод песни и видео или клип.
    Былой судьбы твоей печальны главы
    О мой народ...! Я - плоть и кровь его,
    И потому сказать имею право
    От имени народа своего:

    Земля вайнахов помнит каждый камень,
    Травинка и ручей, и каждый склон,
    Как уходил в поруганную память
    За эшелоном мрачный эшелон.

    Куда? Зачем? Но на вопрос ответить
    Никто не мог, а может быть, не смел.
    В февральской стуже умирали дети,
    В рассветной мгле свистел морозный ветер
    У изголовья их остывших тел.

    А по земле, как по ледовой тверди,
    Поземки горя яростно мели...
    Мы умирали, но под страхом смерти
    Предать земле умерших не могли.

    Ни мать, ни брата, ни отца, ни друга...
    Лишь засыпали снежной пеленой.
    Все остальное завершала вьюга -
    Над нею власти не было земной.

    Земная власть. Две стороны медали
    Добро и зло... С улыбкой на лице,
    Нахмурив бровь, смотрел Иосиф Сталин
    На всю страну в винтовочный прицел.

    От Воркуты и Беломор-Канала,
    До Магадана и седых Курил.
    Страна свободы эшафотом стала
    И символом затерянных могил.

    Безмолвно, словно призрачные тени,
    Не удержав застрявший в горле крик,
    Не встанут из печальных погребений
    Вайнах, балкарец, русский и калмык.

    Тринадцать лет кровоточили раны
    В сердцах сосланного люда. . . В тюрьме,
    Где «мудрый» вождь становится тираном,
    Страшнее исполнители вдвойне.

    За то, что к горцам он не знал пощады
    При выселенье их с родной земли,
    Высокие, от «самого» награды
    На грудь убийцы-Берии легли.

    Вселяло страх одно его лишь имя..,
    Но время долгожданное пришло,
    И грозный меч возмездия над ними
    Оно необратимо занесло.

    К Отчизне путь на пламенной скрижали
    Уже чертило светлое перо.
    И в час урочный восторжествовали
    Над злом и справедливость, и добро.

    Эшелоны шли и всех. . . живых к родимой
    Земле, к могилам прадедов везли.
    И виды повидавшие мужчины
    Не утирали набегавших слез.

    Наперекор суровому Адату…
    Кто не прошел сквозь черные года,
    Любовь к Отчизне, боль ее утраты
    Почувствовать не может никогда.

    Не примут сердцем горестного мифа:
    Вайнахи, завершая путь земной,
    Что умирали от голода и тифа,
    Вы преданы земле, но не родной.

    Мне это близко до горючей боли.
    И я, когда настигнет смерти меч,
    Другой при жизни не желая доли,
    Хотел бы рядом с прахом предков лечь.

    Хотел бы лечь. . . Но у судьбы дороги
    Расписаны для каждого из нас. . .
    Шли эшелоны в радостной тревоге
    В заветный край вайнахов, на Кавказ.

    До дна испили мы страданий чашу,
    Но правда, что на белом свете есть,
    Вернула нам Родину и нашу
    Наветом незапятнанную честь.

    Мы в сердце образ Родины носили
    И верили: придет заветный час,
    И мрачным культом Сталина Россия
    Не затмевалась никогда для нас.

    И две тропы их не предать забвенью –
    Остались у вайнахов за спиной:
    Дорога смерти - время выселенья,
    Дорога жизни - путь к земле родной.

    И долгу нашей совести подвластны,
    Мы этой горькой памяти верны.
    Я прошлое тревожу не напрасно –
    Еще не все с ним счеты сведены!
    The former fate of your sadness chapter
    Oh my people ...! I am flesh and blood it,
    And so I have the right to say
    On behalf of the people of his:

    Land Vainakhov remembers each stone,
    Tresting and stream, and every slope,
    How did it go to the deferred memory
    For echelon, gloomy echelon.

    Where? What for? But to answer the question
    No one could, but maybe not bold.
    Children were dying in the February
    In the dawn darkness whistled frosty wind
    The head of their cooled bodies.

    And on the ground, as the ice tver,
    Gotozki Grief Furious Meli ...
    We died, but under the fear of death
    I could not betray the earth.

    Neither mother, nor brother, no father, no friend ...
    Only filled with a snowy vest.
    Everything else completed the blizzard -
    Over her power was not earthly.

    Earthly power. Two sides of the medal
    Good and evil ... with a smile on face,
    Frowning eyebrows, watched Joseph Stalin
    For the whole country in a rifle sight.

    From Vorkuta and Whiteor Channel,
    Before Magadan and gray-haired smoked.
    Country of freedom by ashafoth has become
    And symbol of lost graves.

    Silent, like ghostly shadows,
    Without keeping stuck in the throat cry,
    Will not stand out of sad burials
    Vainah, Balkarer, Russian and Kalmyk.

    Thirteen years bleeded wounds
    In the hearts of the exiled people. . . In prison,
    Where the "wise" leader becomes tyrant,
    Terrible performers are doubly.

    For the fact that he did not know the mercy
    When they are filled with native land,
    High, from the "most" award
    The chest killers-Beria lay down.

    Inspired fear one of his only name ..
    But the long-awaited time came,
    And the Grozny Sword Retribution over them
    It is irreversible.

    To the deception path on the flames
    Already dirty a bright feather.
    And per hour, the grateful triumph
    Over evil and justice, and good.

    Echelons walked all. . . Alive to Roda
    Earth, to the Mogiles of Pradedov was carried.
    And species of men
    Did not rub the fallen tears.

    Alternatively, harsh adat ...
    Who did not pass through black years
    Love for the debris, pain of her loss
    You can never feel.

    Do not take the heart of the sorting myth:
    Vainakh, completing the path of earth
    What died from hunger and typhus,
    You are betrayed by land, but not native.

    I am close to a fuel pain.
    And I, when the sword will overtake the death,
    Another time is not wanting a share,
    I would like to lie down next to the ashes.

    I would like to lie down. . . But the fate of the road
    Scheduled for each of us. . .
    Shelon went in joyful alarm
    In the cherished edge of Vainakhov, in the Caucasus.

    Up to the bottom, we were sick of the affair,
    But the truth is that there is on white light,
    Returned to us the homeland and our
    The impact is unreacted.

    We in the heart of the Motherland worn
    And believed: the cherished hour will come,
    And the gloomy cult of Stalin Russia
    Never flooded for us.

    And two trails do not betray them -
    We have left Vainakhs behind:
    Death road - time racing,
    The road of life is the path to the land of the native.

    And the debt of our conscience is subject to
    We are true of this bitter memory.
    I'm not in vain past -
    Not yet all the scores with him are reduced!

    Смотрите также:

    Все тексты 23 ФЕВРАЛЯ >>>

    Опрос: Верный ли текст песни?
    ДаНет