O, sklopi usne, ne govori, ćuti,
ostavi misli nek se bujno roje,
i reč nek tvoja ničim ne pomuti
bezmerno silne osećaje moje.
Ćuti, i pusti da sad žile moje
zabrekću novim, zanosnim životom,
da zaboravim da smo tu nas dvoje
pred veličanstvom prirode; a potom,
kad prođe sve, i malaksalo telo
ponovo padne u običnu čamu,
i život nov i nadahnuće celo
nečujno, tiho potone u tamu,
ja ću ti, draga, opet reći tada
otužnu pesmu o ljubavi, kako
čeznem i stradam i ljubim te, mada
u tom trenutku ne osećam tako.
I ti ćeš, bedna ženo, kao vazda
slušati rado ove reči lažne,
i zahvalićeš bogu što te sazda,
i oči će ti biti suzom vlažne.
I gledajući vrh zaspalih njiva
kako se spušta nema polutama,
ti nećeš znati šta u meni biva –
da ja u tebi volim sebe sama,
i moju ljubav naspram tebe, kad me
obuzme celog silom koju ima,
i svaki živac rastrese i nadme,
i osećaji navale ko plima!
Za taj trenutak života i milja,
kad zatreperi cela moja snaga,
neka te srce moje blagosilja.
Al’ ne volim te, ne volim te, draga!
I zato ću ti uvek reći: ćuti,
ostavi dušu nek spokojno sniva,
dok kraj nas lišće na drveću žuti
i tama pada vrh zaspalih njiva О, sklopi usne, Не говори, CUTi,
ostavi misli нек себе bujno Роже,
я REC нек Твоя ničim пе pomuti
bezmerno silne osećaje Moje.
CUTi, я Pusti да печальный Зиле MOJE
zabrekću novim, zanosnim životom,
да-да-zaboravim SMO ту NAS dvoje
ПРЕД veličanstvom prirode; potom,
КАД prođe све, я malaksalo ООИ
ponovo padne у običnu Камю,
я život ноября я nadahnuće CELO
nečujno, Тихо potone у посетителей,
JA Cu Ti, Драга, OPET RECI тада
otužnu pesmu о ljubavi, како
čeznem я stradam я ljubim те, Мада
у Тома trenutku пе osećam тако.
Я Ti CES, bedna Зенона, као vazda
slušati Rado Ове RECI Лазне,
я zahvalićeš богу СТО те sazda,
я oči CE ти Бити suzom vlažne.
Я gledajući врх zaspalih njiva
како себе spušta NEMA polutama,
ти необхо знати STA у мени Бива -
да-JA U tebi Volim Себе сама,
я moju Ljubav naspram Тебе, КАД меня
obuzme CELog Силом koju ИМА,
я svaki živac rastrese я nadme,
я osećaji NAVALE Ko plima!
За Тадж trenutak života я milja,
КАД zatreperi СЕЛА Moja Снага,
Нека те SRCE Moje blagosilja.
Al 'пе Volim те, пе Volim те, Драга!
Я ЗАТО Cu Ti Увек RECI: CUTi,
ostavi dušu нек spokojno sniva,
ДОК край NAS lišće на drveću Zuti
я тама пада врх zaspalih njiva | |
